Izmjede i dopune Izbornog zakona BiH predviđaju članom 7.1 preuranjenu izbornu kampanju kao zabranjenu aktivnost u izbornoj godini, koja je, kao takva, na granici da bude u suprotnosti sa onovnim ljduskim pravom, pravom na slobodno izražavanje, pogoduje aktuelnim nosiocima vlasti na svim nivoima, nedovoljno određena čime uzrokuje nesigurnost političkih aktera po pitanju šta smiju, a šta ne i, upraksi, podbacila.
“Preuranjena izborna kampanja” je svaki oblik radnji iz kampanje koje preduzimaju politički
subjekti u periodu od raspisivanja izbora do perioda zvaničnog početka izborne kampanje, stoji u Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine.
Član 7.1 Izbornog zakona BiH
U periodu preuranjene izborne kampanje zabranjeno je vođenje izborne kampanje u
elektronskim, onlajn i štampanim medijima i putem društvenih mreža ili bilo koji oblik javnog
oglašavanja kampanje. Ova zabrana ne odnosi se na organizovanje zakonitih zvaničnih skupova
organa i događaja političkih subjekata u svrhe koje nisu kampanja.
Granica sa slobodom izražavanja
U Bosni i Hercegovini za Lokalne izbore 2024. godine prijavilo se 26.124 kandidata, saopštila je Centralna izborna komisija. Svi kandidati se mogu naći pod sankcijama koje predviđa Izborni zakon ukoliko bi, po mišljenju CIK-a prekršili odredbe Zakona, a jedan od prekršaja je preuranjena izborna kampanja. Ukoliko bi neki kandidat želio da ukaže na određeni problem u svojoj lokalnoj zajednici morao bi naročito da obrati pažnju na koji način će isto da uradi kako ne bi prekršio odredbe Izbornog zakona. Čak uz svu pažnju ne bi mogao da bude siguran da neće biti kažnjen novčano ili čak zabranom izlaska na izbore. Dok se svi građani Bosne i Hercegovine mogu slobodno izražavati, ovih 26.124 imaju ograničenu mogućnost u periodu od raspisivanja izbora do početka izborne kampanje.
Pogodnosti za nosioce vlasti
Kako smo napomenuli na samom početku šta podrazumjeva preuranjena izborna kampanja, ovo aktuelnim nosiocima vlasti ne smeta da slobodno rade na svojoj promociji, a sve u sklopu “svojih redovnih aktivnosti”. To nosioci vlasti vješto koriste, te su najzastupljeniji u medijima, otvaraju šta stignu, govore o budućim projektima i na taj način uživaju ogromnu medijsku prednost nad kandidatima koji nisu nosioci vlasti i čija bi takva ili slična aktivnost mogla da bude tumačena kao preuranjena izborna kampanja na osnovu koje mogu biti kažnjeni novčano ili skidanjem sa izborne liste.
Nedovoljno određena pravna norma
-Ova zabrana ne odnosi se na organizovanje zakonitih zvaničnih skupova
organa i događaja političkih subjekata u svrhe koje nisu kampanja- stoji u članu 7.1
Da bi smo saznali koje to aktivnosti nisu kampanja, moramo prvo da obrazložimo pojam izborna kampanja.
“Izborna kampanja” su radnje i postupci u periodu koji počinje 30 dana prije dana održavanja
izbora i završava se nastupanjem početka perioda od dvadeset četiri (24) časa prije otvaranja
biračkih mjesta, tokom kojeg politički subjekt na zakonom utvrđen način upoznaje birače i javnost
sa svojim programima i kandidatima za predstojeće izbore, stoji u Izbornom zakonu.
Prilično je jasno da stranke smiju da organizuju sastanke, ali čak i prilikom javnih saopštenja moraju obratiti pažnju na koji način će to da učine, bez da promovišu kandidata ili program stranke. Pored stranačkih sastanaka, politički subjekti se trude na svaki način da dospiju u javnost kako bi bili primjećeni. Tako, obilaze razne događaje, javno se oglašavaju po društveno bitnim pitanjima, daju saopštenja i td. Sve sa namjerom da se njihov glas čuje u javnosti i da budu primjećeni. Ukoliko neki kandidat javim saopštenjem kritikuje određenu pojavu, on tom prilikom i ukazuje na svoj lični program i na taj način vrši ličnu promociju. Stoga postavlja se pitanje šta kandidati i stranke smiju, a šta ne da rade u periodu od raspisivanja izbora do početka izborne kampanje.
Norma podbacila u praksi
Prilično je jasno da je izborna kampanja već u toku. Kandidati daju saopštenja, snimaju spotove, koriste društvene mreže i određene medije za ličnu promociju i promociju svojih politika. Za nešto bivaju kažnjeni, za nešto ne. Mnoge stranke su, vjerovatno, kazne od strane CIK-a uračunale u izborne troškove, te su svjesno prihvatile taj rizik. Sve ovo ukazuje da ova zakonska norma nije uspjela da reguliše pitanje preuranjene izborne kampanje, jedino što je rezultat nje jeste to da nosioci vlasti i kandidati sa većim izbornim budžetom imaju privilegiju vođenja preuranjene izborne kampanje.
